Монографија „Пројекат Јадар: литијумско-борна катастрофа”, у издању Академске књиге из Новог Сада, представљена је јавности на конференцији за медије. О монографији, која обједињује радове 26 експерата из различитих области, говори су аутори Вера Дондур, Радмило В. Пешић, Зоран стевановић, Мелита Косанович и Сретен Ђорђевић. Према анализама изнетим у монографији, „Пројекат Јадар” је технички и еколошки неизвестан, економски неисплатив за Србију, друштвено и правно неприхватљив и носи несагледиве ризике по здравље људи и природне ресурсе.
Технички и еколошки ризици
Основу пројекта чини експлоатација јадарита– литијумско-борне руде, чија прерада захтева огромне количинц јаких хемикалија, укључујући сумпому и хлороводоничну киселину, дизел и друге реагенсе. Планирани процеси пречишћавања вода су сложени и тешко оствариви у пракси. Посебно забрињава истовремена производња литијума и бора у обиму који до сада није забележен ни у Европи ни у свету. Планирана годишња производња од 58.000 тона литијум-карбоната и 286.000 тона борне киселине била би без преседана, уз технологију која до сада није примењивана у овом обиму. Посебан ризик представљају више од 70 милиона тона јаловине, као и токсичност литијума и бора, због чега је контаминација простора реална опасност. Рудник и пратећа инфраструктура захватили би стотине хектара плодног, водом богатоги насељеног подручја, у којем живи око 20.000 људи, док би задађење ваздуха, земљишта и вода могло да се прошири И ван саме локације. Бројни и реални ризици и пренос загађења могли би довести до девастације највећег и најзначајнијег изворишта вода за пиће у Србији на суседном подручју Мачве.
Еколошки, биодиверзитетски и здравствени ризици
Поглавље „Јадарити живи свет” указује да литијуми бор представљају озбиљну претњу природи, јер се њихово уклањање из животне средине сматра практично неизводљивим. На подручју Јадра забележенојеоко 500 биљних врста и подврста, укључујући и врсте нове за флору Србије, као и бројне врсте инсеката, водених организама, риба и сисара, међу којима су и заштићене и строго заштићене врсте према међународним конвенцијама. Литијуми бор се лако усвајају из земљишта, чиме угрожавају пољопривредне културе, житарице, поврће и воће, изазивајући смањење приноса или потпуно уништавање усева. Њихова акумулација у биљкама доводи до уласка токсичних елемената у ланац исхране, са последицама по животињски свет и здравље људи. Штетни ефекти литијума и бора на здравље познати су деценијама, а Европска агенција за хемикалије је 2021. године класификовала одређена једињења литијума као репродуктивно токсична, док су једињења бора још 2008. године сврстана у супстанце које могу нарушити плодност и оштетити развој плода. Процес прераде јадарита подразумевао би присуство најмање једног једињења литијумаи једног једињења бора. Закључак аутора је јасан: једина ефикасна мера заштите природе и здравља људи јесте одустајање од експлоатације јадарита, јер би реализација пројекта довела до трајног нарушавања екосистема и озбиљних здравствених ризика.
Правне неправилности
Рад „О правним аспектима Пројекта Јадар“ указује на системске правне неправилности у реализацији пројекта , укључујући измене законодавног и институционалног оквира које су омогућиле његово спроводење без адекватне контроле. Анализом релевантних закона, стратешких докумената и подзаконских аката указује се на кршење начела уставности, законитости и поделе власти, као и на доношење одлука највиших државних органа које су омогућиле незаконит и неуставан ток пројекта, уз јасно идентификоване пропусте у раду државних органа иносиоца пројекта.
Економска анализа
Економски ефекти пројекта за Србију били би минимални, док би ризици и трошкови били изузетно високи. Пројекат доноси занемарљиве приходе за државу, просечно 2,6 евра по глави становника годишње, или 4,1 цвро у оптимистичном сценарију капиталног учешћа државе од 20%, што укупно током 40 година износи око 696 милиона евра. Чак 95% економских користи одлази компанији „Рио Тинто“, док Србија остварује само маргинални приход кроз рудну ренту од 5%. Трошкови изградње инфраструктуре, путева, пруга, водовода, гасовода и електричне мреже, као и евентуалне санације еколошких хаварија, били би у потпуности на терет државе, процењени на стотине милиона евра, без икаквог власничког удела или гарантног фонда. Минимални годишњи друштвени и еколошки трошкови процењени су на 95,7 милиона евра, а у ове прорачуне нису урачунате могуће несреће које би могле изазвати иреверзибилне штете. Када се урачунају еколошки трошкови и губици екосистемских услуга, пројекат је економски атрактиван за инвоститора, али краткорочно и дугорочно неисплатив и штетан за Србију.
Литијум и енергетска будућност
Аутори монографије истичу вероватни стратешки значај литијума за будуће пројекте добијања енергије из термонуклеарне фузије. Према проценама, литијум за фузионе реакторе могао би бити вишеструко вреднији него данас за батерије. Рудне резерве литијума би требало сачувати за будуће генерације, с обзиром на очекивану практичну примену литијума у фузионим нуклеарним електранама после 2050. године.
Отпор јавности
Пројекат је изазвао масовни отпор градана – забележено је више од 120 јавних протеста, са десетинама хиљада учесника, укључујући и дијаспору. Проблеми реализације пројекта разматрани су и у Европском парламенту. Према последњем истраживању Нове српске политичке мисли, 63,5% грађана Србије не подржава отварање рудника у долини Јадра, док је само 19% за. Две трећине сматра да би највећу корист имали власт, компанија „Рио Тинто“, Немачка и ЕУ, док су грађани веома скептични увези са реалном користи за Србију.
О монографији:
Уредници.
Вера Дондур, Радмило В. Пешић, Душица Павловић
Аутори.
Вера Дондур, Зоран Стевановић, Драгана Ђорђевић, Богдан Шолаја, Шћепан С. Миљанић, Живорад Радоњић, Бошко Телента, Љиљана Томовић, Зора Дајић, Мелита Косановић, Зоран Дракулић, Бошко Мијатовић, Даница Поповић, Дцјан Шошкић, Божо Драшковић, Радмило В. Пешић, Лука С. Ђорђевић, Сретен Ђорђевић, Ана Јаковљевић, Ратко Ристић, Александар Матковић, Софија Стефановић, Нина Ђукановић, Мирко Николић, Ненад М. Костић, Ђорђе Вукадиновић.
Naši gosti, nezavisni stručnjaci iz raznih naučnih oblasti, pružiće stručno i objektivno mišljenje o ovoj temi, koja ima dalekosežne posledice za našu prirodu, buduće generacije i zdravlje.
Наши гости, независни стручњаци из разних научних области, пружиће стручно и објективно мишљење о овој теми, која има далекосежне последице за нашу природу, будуће генерације и здравље.
© Copyright 2026. All right reserved
