Може.
Грађани нису информисани, одговор на Ваше питање је врло једноставан. Није информисана ни држава, што је веома спорно, јер држава је на основу информација које би добијала од компаније, даље издавала дозволе, продужавала дозволе, оцењивала рад, и сличне ствари. Ако погледате, ево ми смо заступајући иницијативу Марш са Дрине, наша канцеларија је у последњих неколико година, заступајући ову иницијативу, дошла у посед великог броја докумената и одговора Министарства рударства. Ајде да се изолујемо.
Ми смо анализирали примену закона од почетка пословања Рио Тинта у Србији до данас. Обавезе компаније, обавезе државе, да ли је компанија извештавала, да ли је држава контролисала и тако даље. Забрињавајући је број одговора Министарства рударства у којима они кажу да не поседују документацију коју би морали да поседују. Ако није проблем, ја сам припремио, могу прочитати, такстативно, неколико ствари.
Резултат протеста 2021. године, у јесен, зиму, био је то да је држава на почетку 2022. ставила ван снаге уредбу којом је утврђен просторни план за подручје посебне намене за реализацију пројекта Јадар. Компликовано звучи. Ако дозволите да у једној реченици објасним. Просторни план подручја посебне намене доноси, у овом случају уредбом, Влада, утврђује га, и то је основ за спровођење даљих поступака који би требало да воде реализацији пројекта. Хајде да кажемо да је, у том смислу, та уредба својеврсни закон. На основу тога се даље све спроводи. Влада је, у јануру 2022-е, ставила ван снаге своју уредбу о просторном плану, на којој су били засновани даљи поступци - процене утицаја, обједињене процедуре за издавање дозвола, поступци пред Министарством рударства за издавање одобрења за експлоатационо поље и тако даље. Када је нестао основ, уредба, сви ови поступци морали су бити обустављени, а до тада донета решења поништена. Потпуни је логично. Већина поступака јесте обустављена, већина решења јесте поништена, чак и нека решења о процени утицаја и тако даље. Једини поступак који се директно заснивао на овој уредби о просторном плану био је поступак који је Министарство рударства и енергетике водило за издавање одобрења за експлоатационо поље. Поступци код рударства, код грађевинарства и код животне средине су међусобно врло тесно повезани и међузависни. Не може да се води поступак у рударству за експлоатационо поље ако се претходно не води поступак процене утицаја на животну средину тог дела у Министрарству животне средине. Дакле, тај поступак у рударству је вођен незаконито. Прво, морао је бити обустављен зато што је укинута уредба, друго, морао бити обустављен зато што је поништено решење о обиму и садржају које је основ за овај поступак. Ни тада, ни данас, Министарство рударства није обуставило овај поступак. Данас за његову обуставу постоје додатни разлози, пошто се пред Министарством животне средине води нови поступак процене утицаја, који није онај преходни, па би по логици ствари Министарство рударства на основу новог поступка о процени утицаја, морало да води нови поступак за експлатационо поље и тако даље. А то није једина ствар. То је можда у фокусу.
То није једина ствар. Никада нису обустављени инфраструктурни пројекти и поступци који их прате. Брзе саобраћајнице којима се повезују Ваљево и Лозница, гасовод који повезује Ваљево и Лозницу, високо напонска мрежа, железничка пруга. У документацији Владе Србије и министарстава о којима сам сада причао, експлицитно стоји да су то пројекти који служе реализацији пројекта Јадар. Врло је важно. Не служе повезивању Ваљева и Лознице да би Ваљевац брже могао да стигне у Лозницу на ручак код свог пријатеља. Служе томе да би камион са сумпорном киселином из Ваљева могао да стигне до Јадра.
Није у складу са законом.
Дакле, од јануара 2022. године ситуација је та да је Влада донела нову уредбу којом је уредбу о просторном плану за пројекат Јадар ставила ван снаге. До јула ове године та уредба, друга, је важила. Стављена је ван снаге прва уредба, друга је важила. Ту другу уредбу је Рио Тинто оспорио пред Уставним судом, и Уставни суд је донео одлуку којом је ту другу уредбу прогласио неуставном и незаконитом. Крупне речи, али није баш тако. Уставни суд је другу уредбу огласио неуставном и незаконитом не због њене садржине, нити је оспорио право Владе да одлучује о тим сварима, већ због поступка у ком је она донета. И у свом образложењу, на више места, Уставни суд подвлачи да се оглашавањем неуставности те друге уредбе не оживљава пројекат и не враћа у правни живот прва уредба, која је заувек престала да постоји. Без обзира на то, ја бих рекао злоупотребом атмосфере која је у јавности креирана, можда у медијима који подржавају пројекат, а који имају огроман уплив у наше домове, Влада је, под изговором спровођења одлуке Уставног суда, што није тачно, донела нову уредбу, трећу да кажемо, она има две реченице «поново почиње да се примењује уредба о просторном плану, она прва, која је ставља на ван снаге». То је незаконито и неуставно до мере да се у таквој уредби не могу препознати ни обриси законитости и уставности.
Па рекао сам Вам, то је једна атмосфера у које су компаније навикнуте, а и држава, да не морају да поштују баш све законе. То је разлог. Може се може назвати осијоношћу, бахатошћу, презаштићеношћу, може се назвати незнањем, може се назвати лакомисленошћу. Свако ће то тумачити другачије, вредносно, али ја Вам кажем, 20 година у Србији, правно гледано, креира се систем који служи да се не би поштовао. То креирање система у великој мери доводи и до узнемиравања грађана, јер у последњих неколико месеци, продужено и неколико година, заправо слушамо приче о томе да ће Србија постати некаква рударска дестинација. Слушамо приче о томе да ће у наше земљи до 2035. године бити отворено чак 40 рудника.
Све компаније које истражују литијум сада и које су га истраживале јесу неђусобно повезане, врло блиско повезане и врло блиско сарађују. Када је, хајде овако да поставимо, када су отпочела примењена геолошка истраживања бората – бора, литијума и повезаних елемената, група људи која је организовала та истраживања, која је стајала из ових истраживања, била је врло уска. До те мере повезана да су чак и породично поједини били повезани, браћа Грубин, нпр. Пре него што је Еуролитхиум истраживао у Ваљеву, у Ваљеву је истраживао Рио Тинто. Сликовито Рио Тинто избушио неколико бушотина, овако у круг и отишао, а онда Еуролитхиум у центар круга избушио и ту нашао бор. На месечној бази или годишњој бази ове компаније мењају своје кадрове - од експерата области геологије до маркетинг менаџера или топ менаџмента, директора и тако даље. Поједини људи су оснивачи или у неком моменту били директори, власници различитих рударских компанија. Зашто је ово важно? Ово је важно зато што грађани треба да разумеју, да тих људи нема много, да је то мали број појединачних личних интереса. То није велики број људи. Мештани Ваљева, ваљевских села, су се изборили зато што су то схватили. 900 људи, 2000 људи, 50 људи је више него што је људи са друге стране. Немојмо се заваравати да је ИН радити за Еуролитхиум, да ИН, рећи, радим у Рио Сави. Није. И они који раде у Рио Сави, не верујем да су баш срећни што раде у Рио Сави. Они који у министарствима треба да потписују решења, не верујем да су баш срећни и не верујем да ће баш да потписују тако лако. То је оно што грађани Србије треба да разумеју, Ваљево је пример да је правна борба учинковита, да је победа могућа ако су грађани заједно, ако су информисани и ако су спремни на реакцију.
Да, велики број. Више од стотину грађана је у поступку по захтеву компаније Рио Сава давало своје примедбе и мишљења. Ја сам имао увид у те примедбе код Министарства животне средине и то су заиста већином квалитетне примедбе које управо указују на разлоге због којих ово решење није смело бити донето. Међутим, Министарство је донело решење, одредило обим и садржај студије о процени утицаја за рударски део пројекта Јадар и тренутно грађани подносе жалбе на то решење. Административна комисија о томе треба да одлучи, али претпоставићемо да ће све жалбе бити одбијене и Рио Сава ће ући у трећу фазу процене утицаја на животну средину, која је кључна, зато што се у тој фази разматра квалитет студије о процени утицаја на животну средину и на њу се даје сагласност или се не даје сагласност. То је фаза након које, у случају издавања сагласности на студију, компанија може да настави са прибављањем одобрења за експлоатацију. Оно што је готово невероватно, то је да је одмах након доношење решења о обиму и садржају држава усвојила два закона у области процене утицаја на животну средину – Закон о стратешкој процени и Закон о процени утицаја. Закон о процени утицаја на животну средину донет је одмах након доношења овог решења, зато што ће се нови Закон примењивати на трећу фазу.
Објаснићу зашто је то спорно, да само претходно дам коментар на Закон о стратешкој процени. Овај закон регулише процену утицаја планова и програма, просторних планова, плана развоја и тако даље. И он, можете да престанете да га читате након што прочитате члан други, који прописује изузетке од примене и као један од изузетака највиши плански, хијерархијски, највиши плански акт у нашој држави - план развоја и инвестициони план, који разрађује план развоја. Зашто кажем, не морате читати закон? Зато што су беспредметне све стратешке процене утицаја на животну средину које се спроведе за планове нижег ранга, уколико они морају већ бити у сагласности са хијерархијски највишим. То ће бити једна симулација поступка, где ће грађани мислити да имају неки утицај, а неће имати никакав утицај, биће унапред одређени резултати тих стратешких процена. Процена утицаја на животну средину, нови закон, веома релевантан, и ја мислим, донет у овом тренутку управо због пројекта Јадар, је непримењив. Зато што прописује чак и неке ванправне категорије, које омогућавају инвеститорима да заобиђу читав поступак и још пре него што поступак крене. Закон је у колизи са другим законима, нпр. Законом о планирању и изградњи, Законом о рударству и геолошким истраживањима. Већ на првом кораку сви органи који спроводе процене утицаја доћи ће у огроман проблем немогућности спровођења овог поступка на штету животне средине и грађана Републике Србије. А оно што је конкретно важно за поступак Јадар, то је да се новим законом јавности може ускратити приступ свим кључним информацијама који органи поседују о пројектима, пројектној документацији, само уколико инвеститор одлучи да је то његова интелектуална својина и да се заштити то пословном тајном, министарство је обавезно да јавности ускрати приступ тим информацијама. Заинтересована јавност као странка у поступку у процесном делу закона, дакле, у делу закона који регулише поступак, појављује се само на два места. Да би Вам овај податак нешто значио, у директиви Европске уније заинтересоване јавности као странке има на 18 места. И треће, ниједно решење донете у поступку процене утицаја на животну средину неће се објављивати. Биће објављено обавештење, хеј људи донето је решење, садржај решења неће бити познат јавности и онда оне одредбе које кажу - заинтересована јавност може поднети жалбу или тужбу Управном суду у року од 15 дана, на пример, постају беспредметне, зато што јавност неће знати против чега се жали, односно против чега тужи. Да закључим, овако написан закон није продукт правничког рада или је продукт рада правника незналица, овако написан закон довешће до тога да ниједан државни орган који спроводи процену утицаја или повезане поступке, у овим поступцима неће моћи да донесе ниједно једино законито решење.
Ја мислим да грађани треба да користе сва правна средства, без обзира на то колико су она уска или колико их је мало. Зато што уколико грађани користе своја права и правна средства која су име на располагању, то представља често врло незгодну ситуацију за орган који води поступак, а понекад и неподношљиву ситуацију за њих, зато што они онда имају, ако кренете од административних ствари, морају да заведу сваки захтев, сваку примедбу.
Имамо правне средства, теже их је користити, компликованије, захтевније је, имамо правне средства, имамо права на жалбу, имамо права на подношење тужби Управном суду. Сви грађани који учествају у поступку су странке, без обзира на то шта Министарство мисли или шта ће Министарство написати. Ми и даље имамо општи оквир који регулише управни поступак, где су прописане некакве гаранције и начела од којих се не сме одступити у посебним законима. Оно што је можда сада теже је то што грађанима не пише на једном месту све, већ је потребно ипак мало правничког знања и сналажљивости и истрајности, више него до сада, да се до некакве сатисфакције дође. Грађани треба да користе сва права у сваком моменту. Када буде објављена студија хиљаде грађана Србије треба да поднесу примедбе, десетине хиљада грађана Србије, треба да поднесу примедбе, то не кошта ништа, то не боли ништа, можете их написати својеручно, предати у Министарству животне средине или послати поштом. Доћи на јавну расправу, узети микрофон, рећи шта мислите. Дођете на јавну расправу и на микрофон кажете шта мислите у пројекту, ви постајете странка у поступку и имате страначка права у том поступку, можете да се жалите на решење, можете да тужите против другостепеног решења. Само на тај начин, користећи своја права, грађани, односно ми сви, имамо неку шансу. Уколико се сад предамо и кажемо они су донели законе како су донели, немамо никакву шансу. Црно је или бело.
Naši gosti, nezavisni stručnjaci iz raznih naučnih oblasti, pružiće stručno i objektivno mišljenje o ovoj temi, koja ima dalekosežne posledice za našu prirodu, buduće generacije i zdravlje.
Naši gosti, nezavisni stručnjaci iz raznih naučnih oblasti, pružiće stručno i objektivno mišljenje o ovoj temi, koja ima dalekosežne posledice za našu prirodu, buduće generacije i zdravlje.
Наши гости, независни стручњаци из разних научних области, пружиће стручно и објективно мишљење о овој теми, која има далекосежне последице за нашу природу, будуће генерације и здравље.
© Copyright 2026. All right reserved