Проф. др Љиљана Томовић са Биолошког факултета у Београду

Биографија

Проф. др Љиљана Томовић

Др Љиљана Томовић је редовни професор на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду.

Експерт је за диверзитет гмизаваца, популациону екологију и заштиту природе.

Током скоро тридесетогодишње каријере објавила је више од 80 научних радова у часописима са међународних индексираних листи.

Учествовала је или била руководилац у више од 20 националних и међународних пројеката.

Члан је Одбора за фауну Српске академије наука и уметности

Intervju

“Или рудник, или живот – једно се мора изабрати”: Др Љиљана Томовић у емисији Литијум – реч стручњака упозорава на еколошку катастрофу у долини Јадра

У емисији “Литијум – реч стручњака”, проф. др Љиљана Томовић, редовни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду и истакнути биолог, говори о озбиљним последицама које би отварање рудника литијума у долини Јадра имало по природу Србије. На основу теренских истраживања и свеобухватне анализе коју су спровели Биолошки факултет и партнерске институције, упозорава да би рударски пројекат компаније Рио Тинто довео до неповратног уништавања природних станишта и заштићених врста.

Добар дан, професорка, добро дошли.

Добар дан и Вама.

На почетку ћу Вас замолити да одговорите на 5 блиц питања, кратким одговорима у једној или две реченице, а затим ћемо почети разговор. Да ли знате да се негде у свету планира експлоатација литијума на плодној земљи?

Да ли је у долини Јадра могуће спровести рударење на еколошки прихватљив начин?

Да ли би, према Вашем мишљењу, требало природне ресурсе, па и све друге, оставити неким будућим генерацијама, пре свега ту мислим на здраву животну околину и воду?

Може ли било која компанија да гарантује да неће доћи до цурења отровних материја и загађења животне средине приликом рударења и прераде литијума?

Да ли сте противник рударења као привредне гране?

Хвала Вам на овом првом сету одговора. Ово су питања која постављамо свим нашим гостима. Сада прелазимо на оно што је заправо Ваша сфера деловања и интересовања фокусирано на Ваша истраживања и научни рад у долини Јадра. И за почетак нам реците у ком временском периоду сте са својим тимом истраживали у долини Јадра и како сте уопште почели да се бавите овом темом?

Конкретно, ја нисам била учесник пројекта, овог формалног пројекта, који је започет током јуна месеца. Теренске активности истраживача започеле су током јуна месеца и реализоване су у јуну и јулу месецу 2020. године. У том истраживању је учествовало 15 истраживача углавном, скоро сви су били доктори наука из пет научних институција у Републици Србији, то је Биолошки факултет Универзитета у Београду, који је био и носилац овог пројекта. Затим, Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић" Универзитета у Београду, Институт за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду, Природњачки музеј у Београду и Природно-математички факултет Универзитета у Нишу. То су биле моје колеге, биолози, ботаничари и зоолози који су своја теренска истраживања реализовали у трајању од 3 до 5 дана по групи. Било је укупно 7 група, али о томе ћу касније нешто детаљније рећи.

Иницијатива за почетак овог формалног пројекта је била од стране Рио Тинта. Рио Тинто је у склопу својих активности, које су подразумевале добијање података о томе какве ће ефекте имати на различите области у Србији, у суштини понудио Биолошком факултету да буде реализатор студије која ће се бавити аспектом биодиверзитета на том подручју. То је било 2020. године, преговори су почели још пре тога, начелно у 2019. години, а сама реализација теренских истраживања је била током јуна и јула 2021. године.

Који аспекти долине Јадра су у том приликом конкретно истраживани и шта је било у фокусу те анализе?

Шта заправо чини долину Јадра толико специфичном? По чему се она разликује од осталих делова Србије кад је у питању природно богатство и еколошка важност?

Један мој колега, на жалост покојни еколог, са Универзитета Свети Кирил и Методије у Скопљу, он је био предавач екологије и је боравио на том подручју радећи неке студије и рекао ми је да никада није видео на подручју читавог Балкана, а он је прегазио читав Балкан, толико усаглашене, хармонично усаглашене и мозаично распоређене екосистеме, природне екосистеме и екосистеме настале човековим радом, као на подручју Северо-Западне Србије, односно тог региона ваљевских планина, Гучева, Мачве, Цера, Јадра, Рађевине, и он је био одушевљен како то изгледа.

Већина биолога и еколога, чак који су били тамо, наравно који су боравили, сматра да би ово подручје требало заштитити као посебну природну целину усаглашености суживота природе, екосистема, животиња и биљака и људских активности. То је у ствари најзначајније, најзначајнија специфичност овог подручја, јер у многим другим деловима Србије, као биолог знам, или су региони веома развијени, где су последњи остаци природе толико сужени, толико мали да их малтене не примећујемо, те није могући дугорочни опстанак живих бића, или с друге стране су опустели, као што је већи део источне Србије, и делом југоисточне Србије, и делом западне Србије, где нема људских насеља. То је на неки начин добро за природу, али у том смислу суживот и хармоничан развој И човекових насеља и очуваност природе не постоји у многим деловима Србије, и то је специфичност овог краја.

Можете ли онда да нам разложите, да нам боље појасните, да бисмо стекли заправо слику које су то врсте биљака, животиња, станишта који су присутни у овом подручју, али и да нам некако, ако је то могуће, објасните на који начин би они били угрожени евентуалном реализацијом овог пројекта рударења?

У истраживањима која су рађена претходно, за врло кратко време, тада 2020. године забележено је преко 100 врста станишта биљака и животиња на овом релативно малом подручју, које је било одређено овим пројектом на тим локалитетима које је Рио Тинто захтевао. Од тих станишта, преко 30 типова станишта је означено као приоритетно или значајно за заштиту националним законодавством или међународним ратификованим документима, међу осталим, и Натура 2000 програмом.

Затим, ту је забележено и преко 470 врста васкуларних биљака, односно виших биљака. Накнадним истраживањима тај број се попео на преко 500 врста, што је јако значајно. Трећа ствар, када су у питању животиње, забележено је на том подручју негде близу 100 врста водених бескичмењака, односно у водотоцима и воденим стаништима, затим преко 190 врста колеоптера, односно тврдокрилаца, што је огроман број, више од 50 врста лептира и ако је то, да кажем, релативно мали број, у односу на укупан број врста лептира у Србији, али пошто је сезона активности, односно реализација пројекта, била ограничена само на јуни и јули месец и није главна сезона активности лептира, то је наравно број који је далеко мањи од оног који би потенцијално и реално био присутан.

Осим тога, забележене су и 23 врсте риба, 11 врста водоземаца, 10 врста гмизаваца и близу 60 потенцијално и реално присутних врста сисара, што су огромни бројеви. Значи, за тако мало подручје, то је изузетан диверзитет. Највећи број ових врста, значи у неким случајевима и преко 70% врста у одређеним групама, су врсте које су строго заштићене или заштићене националним законодавством и ратификованим документима, као што је Бернска конвенција, Бонска конвенција, затим Натура 2000 програм. Тако да су то изузетно значајне врсте са аспекта заштите и угрожености биодиверзитета.

Оно што је несумњиво јесте да изградња сваког рудника, између осталог и рудника литијума, и утврђено је овим истраживањима, неминовно би довела до уништавања, потпуног уништавања одређених популација ових врста на том подручју, затим уништавања станишта, јер врсте не могу да опстану ако немају станиште, не могу да живе. С друге стране, делови неких других станишта би били толико деградирани, односно нарушени, да би практично и ако остану те јединке одређених врста, да би врло брзо, у релативно кратком року, те популације смањене бројности на крају нестале.

Тако да је несумњиво да је у самој зони рудника, значи и ископавања, исто тако и овог индустријског постројења за прераду, али још више за одлагалиште отпада које се стално мењало -у разним документима, па и сада ових последњим, је видљиво да је недефинисано до краја, односно није тачно прецизирано на којим локалитетима ће се налазити одлагалиште, што је изузетно значајно с обзиром на токсичност одређених елемената у тим јаловиштима, односно у јаловини. Тако да је то проблем што ви дан данас не знате ни тачно где ће бити то одлагалиште, где ће бити смештено, у којим водотоцима, у чијој близини водотока, и тако даље.

Дакле, с једне стране имате терестричне животиње и биљке, које живе на земљишту, у тим стаништима. С друге стране имате водене односно акватичне групе бескичмењака и риба, које имају потпуно друге захтеве и на које на потпуно другачији начин могу потенцијално утицати ове радње, односно одређени инциденти који се могу десити у животној средини. То је веома, веома разнородно, у неким случајевима, и не можете за 5 дана предвидети и упозорити на то шта би се могло десити.

А који су онда на основу свега тога што сте сада рекли главни закључци и заправо истраживања о екосистему о којем говоримо?

Главни закључак овог тима који је радио на подручју Јадра јесте да би у циљу одржавања и заштите биодиверзитета биљака и животиња, као и станишта на овом подручју, најоптималнија мера била да се у овом тренутку одустане од пројекта Јадар како би се заштитило читаво ово подручје.

Можемо ли онда сада да будемо још конкретнији? Шта би се заправо конкретно могло догодити уколико би се у Јадру рударење, али и прерада, заиста и реализовала?

Не морате да имате кристалну куглу да претпоставите много, можете да погледате руднике који постоје у Србији. Ако сте били у рударском басену Бор, Мајданпек, целом већем делу североисточне Србије, па и делом југоисточне Србије, као што су Дукат, Бесна кобила, или било који рудник, можете упоредити стање са сликама или по сведочењима. Шта је све тамо живело? Како су изгледали екосистеми, шумски, ливадски, високопланински, који год, и погледајте слике како данас изгледају. Значи, само поређењем, то не морате да будете ни стручњак ни научник, већ поређењем стања пре и после, можете видети шта ће се десити.

Наравно, то није ситуација у неким развијеним деловима света. Углавном су то неразвијенији делови света, односно рударске колоније или неоколоније, што ми де фацто већ јесмо, у великом делу, бар у источном, североисточном делу Србије. Тако да ту нема никакве двојбе шта би се десило, јер се већ дешава у другим деловима наше земље, света, а оно конкретно шта би се десило када би се тако нешто остварило, је везано за директне активности које се неминовне да се остваре, а и већ се остварују.

Као што сте видели недавно, ако сте били на подручју од Шапца до Лознице и од Лознице до Доњих Недељица и Горњих Недељица, па чак и према Ваљеву, велики део природе и екосистема је већ разрован, једноставно уништен, зато што су ту убрзано започете да се граде и у великој мери завршене саобраћајнице које ту постоје сада. Исто тако, планирана је и већ делом се изводе радње везане за железничку мрежу. Тако да је већ део тога уништен, ту нема двојбе. Наравно да морају да постоје путеви и наравно да морају да постоје људске населбине и људска инфраструктура, али није исто када ви уништите природу зарад једне болнице, аутопута или моста када је корист друштвене заједнице и становништва много већа, више пута већа од штете која се нанесе природи, тако је и настаје цивилизација. Али уколико би се то све дешавало, а већ се дешава, на рачун тога да нека друга страна, а не народ, има користи од свега тога, онда је штета која ће се неминовно нанети природним екосистемима у ствари много, много већа него што је корист за саму природу и људску заједницу. Значи, то је само питање анализе трошкова и користи.

Шта онда све ово чему говоримо заправо значи за човека, ужу и ширу друштвену заједницу?

Конкретно, с обзиром да је човек биће, односно животиња као и друге врсте животиње, наравно на њега утичу исти фактори као и на друге популације, за њега би такви потенцијални инциденти, било да су хемијски, биолошки или физички, наравно имали исти ефекат као и на друга жива бића. Додатно, у самој зони рудника, људска становништво би морала да буде дислоцирано, односно премештено, јер је немогуће да у самим ужим зонама рудника, индустријског постројења, али и одлагалишта, буде присутан човек, односно да се реализују људске активности.

Не само на човека, него и на усеве, односно пољопривредну производњу, сигурно да у самој зони рудника и околини не би могла да се реализује, а исто тако и домаће животиње, као и дивље животиње, би имале исте или врло сличне ефекте потенцијалних негативних утицаја из животне средине. Наравно, оно што је неминовно за биљне и животињске врсте, тај део не би био везан само за 200, 400, 800 хектара, колико је предвиђено, а није прецизирано у пројектним документима Рио Тинта, него је то далеко шире подручје. Једноставно, то су сва бића која се крећу, значи и човек и друге популације су бића која се крећу. И не можете ограничити живот на 200 хектара колико су рекли да ће бити реализација рудника, то је немогуће.

А који су заправо кључни фактори који су повезани са експлоатацијом, ако би могли негативно да утичу на екосистем долине Јадра?

Само рударство је, наравно, односно рударске активности су најважнији и најзначајнији потенцијални фактор угрожавања живих популација, значи биљака и животиња, односно рударске активности, ископавања руде, директно утичу на физички опстанак биљака и животиња на том подручју. То је најбитнији, најзначајнији утицај, а друго је наравно оно што сам већ поменула, то је изградња одређених инфраструктурних објеката као што су железница, путеви, урбана инфраструктура, као и пратећи помоћни објекти везани и за рудник и за индустријско постројење.

Значи, то је физички утицај који дефинитивно утиче на опстанак живог света на том подручју. Да не говорим посебно о одлагалишту, односно јаловишту, које има не само физичке карактеристике које доводе до уништавања јединки, него и потенцијално велику количину отровних, односно токсичних материја, о којима су хемичари много пута говорили, које би довеле до хемијског негативног утицаја на природне популације и станишта.

А посебно је потенцијални ризик, ми увек говоримо о ризицима -значи, ми не можемо да кажемо да ће се десити све велике катастрофе, али то се дешава- само је питање процене вероватноће одређеног догађаја. Ми смо видели 2014. године, ако се сећам, када су биле највеће поплаве, а након тога су на овом подручју биле више пута високи водостаји, и то је потпуно било све девастирано, тако да ви то не можете спречити да се дешава. Ми нисмо богови.

Али је питање само процене вероватноће и могућих утицаја на живи свет. Несумњиво је да већ сада постоје такви утицаји, пре свега у водотоковима долине Јадра и Корените и других притока - већ су забележене одређене активности које су довеле до промене, односно ограничавања водотокова и промене саме структуре водотокова - које су већ довеле до промене структуре и квалитета заједница водених бескичмењака, а самим тим, кроз ланац исхране и на рибе. Тако да би акватичне животиње највише страдале и већ страдају, зато што је већ дошло до промене водотокова на том подручју.

Највише су уствари угрожени водени екосистеми. И помињем поново да није само 200, 400 или 800 хектара. То је читаво сливно подручје долине Јадра са неколико река које се уливају и наравно утичу једна на другу, стање у једној реци итекако утиче на стање у другој реци. А наравно и низводно од ушћа реке Јадар у Дрину, што онда драстично повећава утицај потенцијалних активности рудника на негде, по нашим прорачунима, отприлике 10.000 хектара - ако рачунате читаво сливно подручје Јадара и сливно подручје Дрине низводно од Јадра. Значи, један инцидент хемијски или физички да се деси у једној од притока Јадра неминовно ће утицати на барем 10.000 хектара сливног подручја Јадра и делом Дрине.

У септембру ове године Биолошки факултет Универзитета у Београду, где сте професор, огласио се поводом тада објављеног нацрта студије о процени утицаја на животну средину потенцијалног рудника у Јадру. Зашто сте тада реаговали и које су биле заправо ваше највеће замерке на нацрт студије?

То је у ствари био нацрт студије, нацрт студије није довољно препознат као различит документ, нацрт студије у ствари није обавезујући документ. Тако су и навели сами аутори студије. То су у ствари три одвојене студије, а законски то није дозвољено. Једно постројење, један инфраструктурни објекат, у овом случају индустријски објекат и рудник не може да буде представљен у три одвојена нацрта. Једноставно морате да обухватите целокупну инфраструктуру која се разматра. То је раздвојено у три студије, односно нацрта студије: једно је везано за рудник, друго је везано за индустријско постројење прераде, и треће за одлагалиште.

Оно што је прво нама засметало је да су се у тим нацртима оградили од тачности информација које су навели у самој студији, што је логички бесмислено- ви тај документ дајете као у жељи да буде основа за јавну транспарентну расправу, а истовремено се оградјујете од тачности информација које сте у тим документима изнели и скидате са себе одговорност. Значи, дајете неки памфлет безвезе, за који нико не одговара. Конкретно, Биолошки факултет је имао огромну примедбу да је управо главни закључак, односно препорука Биолошког факултета била да се у циљу заштите биодиверзитета подручја одустане од рудника у Јадру. Најоптималнија мера, односно одустанак, је потпуно изостављена као део закључака који су они пренели, а позвали се на студију анализе биодиверзитета коју је Биолошки факултет радио заједно са пет институција.

Значи, они се позивају на основне документе, а не преносе на адекватан начин све закључке које су изнети. Додатно, прекршај је што су у суштини тиме плагирали, односно тенденциозно избегли да пренесу оно што је чак и објављено у монографији, односно у зборнику са симпозијума о Јадру који је одржан 2021. године у Српској академији наука и уметности. Значи, самим тим они су дезавуисали и монографију односно штампано издање САНУ, јер нису пренели све закључке који су били изнети од стране Биолошког факултета. То се не може другачије тумачити него као тенденциозно изостављање главног, најважнијег закључка, зато што њима то није ишло у прилог. Они су изнели неке друге закључке које су по групама, наравно, колеге биолози изнели везане за групу бескичмењака, риба, водоземаца, гмизаваца и тако даље, станишта, вегетације, али нису изнели ове препоруке које су најважније за саму студију.

И још једна ствар, која је за нас као научнике потпуно недопустива, да у том међусобном договору између Рио Тинта и Биолошког факултета, Биолошки факултет је био обавезан да, пошто је потписао уговор о тајности информација, под којим смо ми били од почетка реализације пројекта, да ми нисмо имали могућности да износимо информације које стоје у тој анализи и резултатима пројекта, а при томе Рио Тинто је могао и јесте износио резултате до којих су колеге биолози дошли.

Да не говорим да су тим документима, које ми нисмо могли износити, а они су могли, не само били достављени трећим лицима, у овом случају чак и министарка Ђедовић, па чак и председник Републике, су имали увид у документа који би требало да буду тајни између две уговорне стране. Зашто је дозвољено Рио Тинту да трећој страни, било да је то председник Републике или обичан грађанин, који има право на доступност информација о биодиверзитету по Уставу Републике Србије, значи, било који грађанин сме да има тај документ у својим рукама. Али у том тренутку нама није било дозвољено да можемо да одговоримо на адекватан начин када су људи, односно одговорни из Рио Тинта, реаговали на тај документ који је издао Биолошки факултет.

Постоје ли неке мере које би заправо могле да ублаже тако негативне утицаје рударења у Јадру и које би то онда конкретне мере или приступи били?

У том документу који је изнео Биолошки факултет, у анализи стања биодиверзитета који је предат Рио Тинту, а и касније у овој монографији која је штампана и доступна јавности, резултат симпозијума САНУ, стоји да постоје наравно одређене мере за ублажавање последица негативних ефеката одређених радњи, али да, с обзиром на обим предложених активности које су наведене у предложеном пројекту, оне би имале само ограничено дејство како временски, тако и просторно, и да нико од стручњака који су тамо радили не може да гарантује да би оне могле да буду ефикасне за све популације и за све врсте.

Значи, врло ограничено дејство и у смислу временски и просторно, то је прво. За конкретне групе биљака и животиња, било да су акватичне или терестричне, су наравно колеге предвиделе одређене мере, еколошке мере, то није први случај, нису то једине активности које се дешавају, постоје мере које би захтевале огромна финансијска средства, која би се морале уложити да би се могле ублажити последице и спасли неки делови екосистема, али највећи број станишта би био потпуно уништен на том подручју, ту нема двојбе, неки део станишта би могао да се ревитализује, односно да се доведе у колико-толико задовољавајуће стање, али никада га не можете потпуно довести у претходно стање након ових активности, без обзира колико пара и времена имате. Ти екосистеми су настајали током десет хиљада година своје еволуције. Прво ми немамо право да тако нешто уништимо потпуно, друго, не можемо да копирамо еволуцију од десет хиљада година.

Дакле, све те мере имају одређено дејство и способности да могу да ублаже последице, али гаранције да би оне биле ефикасне у дугом у временском периоду, то апсолутно нико не може да вам да. Додатно, оно што овакве компаније раде у оваквим земљама, јесте да они крену са својим активностима, ураде што треба да ураде, а када се заврши експлоатациони период, они захваљујући пре свега корупцији, јер корупција је највећи проблем у заштити природе на целој планети, избегавају онај најскупљи процес, а то је процес ревитализације, односно обнављања, значи смањења утицаја заосталих јаловишта и рудника и враћање у некакво адекватно, колико-толико адекватно стање.

Тај процес ревитализације самих рудника и читавих постројења и комплекса је у многим западним земљама, односно цивилизованим земљама, и најскупљи део рударске експлоатације. Тамо морају то да ураде, тако да добро размишљају како ће спровести експлоатацију, како би смањили те завршне трошкове затварања рудника који могу да трају и неколико година и ужасно много коштају. Код нас, то нико не ради.

А на основу чега заправо Ви темељите све закључке о којима говоримо?

Пре свега, наравно, на научним истраживањима. Колеге јесу радиле врло кратко време, зато што им је тако и дато, није им дато више времена. Али оно што су колеге навеле у том документу јесте да, свако даље истраживање и шире истраживање би само појачало аргументацију да има још више врста и још више станишта која треба заштитити, која су угрожена. Тако да, ако би неко поново дошао да ради, морао би да понови идентична истраживања у природи, и тешко да би могао да дође, практично је немогуће, до другачијих закључака. Само би се појачала аргументација овога што је већ изнето као резултат -не само на основу истраживања тих 5-6 дана колико су имали по групама, него и на основу адекватне и релевантне научне литературе коју су колеге користиле, не само за ово подручје да би дошли до података о стању диверзитета, односно квалитету стања и диверзитета, него и у поређењу са другим регионима на подручју Србије или на подручју Балкана, у смислу колико је значајан и колико проценат диверзитета овог подручја чини у целокупном диверзитету Србије и тако даље.

Додатно, на Биолошком факултету постоји Центар за истраживање и информације о биодиверзитету, где је скупљена огромна база података, значи за читаво подручје Србије, неколико стотина хиљада података, квалитетних података о томе на којим подручјима живе које биљне и животињске врсте, који су фактори угрожавања, које мере треба предузети, то је пројекат који траје већ 7-8 година интензивно. Тако и да на основу и трећег извора, базе података на Биолошком факултету о стању биодиверзитета у Србији- све су то извори на основу којих су се ова истраживања презентована. И то су закључци који имају јако аргументовану научну потпору.

Који је онда ваш генерални став у вези са отварањем рудника у Јадру?

Па, као биолог, ја немам никакве двојбе шта је мој став. Шта може да буде генерални став, па идите да видите у Бор или Мајданпек, да ли је могућ и како изгледа живот на подручју тих рударских подручја. Немам никакве двојбе, ако је у питању избор између рудника у оваквом стању, у оваквој ситуацији у земљи и оваквог начина предвиђеног изградње рудника, или с друге стране одржање живота у најширем смислу те речи, било да су у питању људске популације, животињске и биљне популације и станишта, читава мрежа живота, немам двојбе да заједно не иду. Или рудник, овакав рудник, или живот, једно морате изабрати. Ја као биолог немам двојбе шта бирам.

Која је онда Ваша порука и јавности, али и доносиоцима одлука када је у питању заштита природних ресурса и уопште живог света у долини Јадра?

Па мислим да је у ствари једина смислена порука да морамо поштовати принцип предострожности, који указује на то да уколико постоје одређени ризици неких пројеката, неких активности по будуће генерације, ма колико они били уносни у неком финансијском смислу, они морају бити обустављени или заустављени. Јер коцкања са животом нема, са опстанком живота, не само људске популације и будућих генерација људске популације, него свега што чини мрежу живота. Чак и када, према принципу предострожности, не постоје конкретни, директни научни докази да може бити великих штетних ефеката, управо због тога што се не смете коцкати са потенцијалним ризицима, чак и са најмањом вероватноћом уколико је цена превише висока, а у овом случају јесте превише висока јер би дошло до девастације читавог подручја, ви не смете предузети такву одлуку. Било да сте доносилац одлука у Србији, било да сте стручњак, било да сте локална заједница или шира јавност, да ли смете да ставите одлуку у своје руке о будућности сопствене деце, њихових потомака или читавог живог света на том подручју, па и на нивоу Србије? Колико сме човек да у својим рукама држи овакву коцку?

А шта бисте поручили својим колегама?

Ми смо већ разговарали, колеге биолози су консензусом дошли до закључка да треба да одемо до овог подручја и да још више истражујемо тамо, независно од овог пројекта који је финансирао Рио Тинто, који су очекивали да ће добити зелено светло, али нису добили - да одемо и да проучимо још више комплексност мреже живота на овом подручју и да још више имамо аргумената зашто би требало овакав пројекат обуставити на подручју Јадра. И не само подручју Јадра. Знате и сами да је и на неколико других места било, и има још увек истражних бушотина, тако да је на барем на још десетак подручја у Србији предвиђена експлоатација, за сада још не експлоатација, али истражне бушотине већ постоје, тако да су у плану још девет-десет, у јавности се чак помиње бројка од 11 рудника, само литијума и бора.

Мислим да нема сумње да ми биолози и еколози имамо пуно посла, јер ако се реализује овај пројекат, то ће бити домино ефекат за друга подручја, тако да имамо пуно посла да и на другим подручјима која су потенцијално угрожена одемо и истражујемо и докажемо да су то заиста подручја која не би смела да потпадну под краткорочне, кратковиде и алаве интересе неких других страна, а не нашег народа.

Хвала Вам најлепше на овом разговору.

What We Offer